О ОСНИВАЧУ

Проф. др Цветко Брајовић
(23.05. 1923. – 21.07. 1982.)
 

Цветко Брајовић је рођен у веома сиромашној породици,у Јеленку код Даниловграда у Црној Гори. Отац га је превео 1928.год. у Дубовик код Дечана, где је остао до 1941.год.  Сиромашан, чувао је манастирску стоку и није могао да се редовно школује. Ипак је завршио малу матуру у Пећи. У гимназији је припадао напредном омладинском покрету.
На Медицинском факултету у Београду је студирао од 1945. до 1951.год. По дипломирању био је асистент код Проф. др Милутина Нешковића на Физиологији. Пошто се кратко време бавио општом лекарском праксом, завршио је специјализацију из педијатрије и био један од главних сарадника нашег чувеног педијатра и неонатолога академика Проф. др Уроша Ружичића.

Од 1960. до 1964.год. савлађује друге универзитетске студије, на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Београду, а још 1962.год. је на Медицинском факултету у Београду одбранио докторску дисертацију „Развој рељефног виђења и неких функција више нервне делатности“

На основу свог  живота и својих студија, Ћетко Брајовић је био предодређен да се бави хендикепираном децом. Он је шездесетих година почео да окупља ентузијасте за рад на ослобађању потенцијала деце у развоју. Доста дуго је проучавао претежно проблеме муцања и из тог рада, који је осим мултидисциплинарног имао и интернационални аспект, настао је његов метод лечења поремећаја говора назван „Свесна синтеза развоја“.

Оснивањем Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, Др Ћетко Брајовић поставља темеље за организовани интердисциплинарни рад лекара и психолога, а посебно за едукацију родитеља деце са сметњама у развоју. Почеци рада Завода су веома тешки, у скученим просторијама и без много материјалне помоћи. То се надокнађује  изванредном упорношћу, стрпљивошћу и заузимањем Др Цветка Брајовића, који све то преноси на своје сараднике. Његов мото у раду је био „да је родитељ најбољи терапеут“, а тежња „да породица буде мала школа“.

Мада је у ослобађању постојећих потенцијала Др Брајовић користио и емпирију, његова главна заслуга за будући развој ове комплексне делатности састоји се у томе што је трагао за суштинским основама људских способности и што је своје ученике просто нагонио да продубљују знања из неурофизиологије. Др Цветко Брајовић је до краја живота истрајао у том повезивању науке и праксе.

За доцента на новооснованом Дефектолошком факултету Универзитета у Београду Др Цветко Брајовић је изабран 1975.год., а већ 1978.год. за ванредног  професора. Објавио је велики број стручних радова и у сарадњи са својом супругом Др Љиљанком Брајовић, 4 књиге. Активно је учествовао и у универзитетској постдиплмској настави, како на Дефектолошком тако и на Медицинском факултету.

Тек 1981.год, отварањем Центра за специјализовану рехабилитацију у Липовачкој шуми, Проф.  др Брајовић је добио своје засебне радне просторије. Центар у Липовици је плод његовог основног става у раду са хендикепираном децом и замишљен је као школа за родитеље.

Др Милош Н. Миљанић