ИСТОРИJАТ
Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију "Проф. др Цветко Брајовић" основан је 1971. године у саставу Института за физикалну медицину и рехабилитацију Србије. Оснивање Завода је плод претходног вишегодишњег ентузијастичког и стваралачког рада проф. Др Цветка Брајовића у области унапређења здравствене заштите деце са сметњама у психомоторном, интелектуалном и говорно-језичком развоју. Поред институционализације ове области здравствене заштите, др Брајовић је поставио и стручно-методолошке и теоријске темеље рада Завода. Посебно је у овом погледу карактеристично обједињавање знања релевантних медицинских дисциплина и психологије, педагогије, односно дефектологије.
После оснивања и 10-годишњег руковођења установом, др Брајовића у том својству наслеђује Прим. др Миладин Ђурђевић, такође педијатар. Почетак ове фазе рада Завода обележава проширење делатности.
Почетком 1981. године Завод отвара ново болничко одељење капацитета 70 кревета. Ово ново одељење лоцирано је у близини ужег градског подручја, у Липовачкој шуми. Овим је олакшано пружање услуга пацијентима и њиховим родитељима из унутрашњости земље, раније из целе СФРЈ. У овом одељењу је у потпуности развијен концепт паралелног обучавања родитеља за продужени хабилитационо-рехабилитациони рад са децом у породичној средини.
Крајем 1988. године, на основу Споразума о удруживању, Завод се интегрише са Институтом за експерименталну фонетику и патологију говора из Београда. Овим је формирана самостална здравствена организација под називом Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, са седиштем у Београду, ул. Краља Милутина бр. 52. Истовремено, претходни Завод се издвојио из састава Института за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије.
Треба истаћи да је Завод током година свог постојања и рада стално унапређивао организацију и стручно методолошке и теоријске основе свог рада. Процес стручног и научног усавршавања сопствених кадрова непрестано је текао а паралелно је растао интерес разних високо образовних иснтитуција за спровођење делова својих наставних програма у Заводу. Позитивни практични резултати рада са децом ометеном у развоју послужили су као основа за организовање сличних јединица у здравственим установама у Загребу, Љубљани, Марибору и Мостару.
Значајна је и чињеница да је 1987. године Завод постао седиште Секције лекара југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом. Овој врсти активности посебан печат даје Прим. др Миладин Ђурђевић, кроз стваралачко спровођење заједничког пројекта „Оптимализација психомоторног развоја и унапређење менталног здравља деце“. Практични резултат активности на овом плану је постављање и постепено реализовање концепта развојних саветовалишта при домовима здравља у Србији.